Правила за bankroll лако је записати, а тешко испоштовати. Улог по тикету обично је од један до пет одсто bankrolla, зависно од тога колико је играч сигуран у процену и колико је квота висока. Крупнији улог на високу квоту није одважност, него пречица до празног рачуна. После низа пораза улог се не повећава да би се губитак вратио, а после низа добитака не расте преко договореног процента. Правила се бележе пре првог тикета, док резултати још не утичу на одлуку.
Martingale стратегија тражи дупли улог после сваког пораза, како би први добитак вратио све изгубљено и донео зараду од почетног улога. Слаба тачка је низ пораза: седам промашаја заредом подиже улог на сто двадесет осам почетних, а кладионица има горњу границу улога. На квотама око два такав низ током сезоне није редак. Martingale не мења маржу, само замењује много малих добитака за ретке, али разорне губитке целог bankrolla.
Bankroll management значи управљати новцем који је унапред издвојен искључиво за клађење. Сам bankroll је тај износ, новац чији губитак не дира рачуне, уштеђевину ни кућни буџет и који се не пуни кредитом ни позајмицом. Сваки улог се рачуна из њега, па га ни најгори дан не може потрошити до краја. Када се bankroll потроши, клађење стаје до следећег месеца. Када нарасте, улог расте споро и сразмерно, а не скоковито после једног великог добитка.